KAKO DA BUDEMO ZAISTA SRECNI?

Male tajne velikih majstora..Ovo pitanje mori covecanstvo.Odogovor je neosporno vazan i zato se njime pozabavila i nauka :D

Istrazivanje i merenje srece na  

sve moguce nacine postalo je
ludilo savremenog drustva.
Prema rezultatima mnogobr-
-ojnih istrazivanja i anketa
koji se svakodnevno sprovode,
izgleda da to koliko cemo biti
zadovoljni spostvenim zivotom
najvecim delom zavisi od gena
cak 60%.Ispitivanja iz 2008 god
oktrila su da ispitanici koji imaju
dve varijante gena koji upravlja
lucenjem serotonina (hormona srece)
imaju urodjenu sklonost ka tome da
gledaju na zivot s vedrije strane.Ostalih
40% je u nasim rukama.
 Kad se nadje u neprilici ljudsko bice
najcesce oseca strah i ljutnju,a to lose utice na ritam srca i lucenje hormona.Nalet osecanja koji je mogao da bude koristan nasim precima kad se nadju oci u oci s neprijateljem ili divljom zveri,daleko manje prija savremenom coveku.Psiholozi nam savetuju da ohladimo krv i predaka i zahtevima zivota pristupimo smireno i opusteno.DAKLE EVO KAKO!:

1.Radi,voli i zabavljaj se
->Tesko je opisati osecaj srece.Danas se smatra da sreca ima mnogo veze s time u kakvom nam je stanju telo,a ne samo duh.Prema frojdovskoj definiciji,fizicku uravnotezenost,a samim tim i duhovno zadovoljstvo,postizemo ako smo u stanju da uspesno zaradimo,da volimo drugu osobu sa zreloscu i da se zabavljamo sa prijateljima.Martin Seligman,psiholog sa univerziteta u Pensilvaniji(SAD) smatra da je sreca proizvod dobrih osecanja izazvanih blagostanjem,ljubavnim vezama ili radom koji nas ispunjavaju (sport ili neki hobi).

2.Budi spreman da se promenis
->Osecamo da napredujemo onda kad mozemo da promenimo teske prilike u prihvatljivom vremenskom roku.Drugim recima,promena nas cini srecnim,cak i onda kad stvari idu dobro.Tako tvrde i americki psiholozi Kenon Seldon i Sonja Ljubomirski,koji su sproveli i istrazivanja na ovu temu.Sreca se povecava kada se nesto u nama promeni,kao na pocetku ljubavne veze.

3.Pozuri polako
->Kako bismo bili srecniji treba stalno da unosimo male promene u zivot i da naucimo da cenimo to sto imamo bez stremljenja da se nesto dogodi odmah.Rec "odmah" je od sustinskog znacaja-potreba za boljitkom ne treba da bude sveobuhvatna.Srecan je onaj ko izvlaci zadovoljstvo iz ciljeva postignutih nakon mnogo truda i vremena.Postoje brza zadovoljstva kao sto su jelo i kupovina,koja nam podignu raspolozenje na svega nekoliko sati.Bavljenje sportom,na primer,jeste voma naporno,ali moze mnogo da nas usreci na duge staze.

SPORT-neki ga nazivaju korisnim zadovoljstvom

Hrana-osecamo se ispunjeno dok jedemo ali ne za dugo

Kupovina-nakon ulozenog truda priustiti sebi nesto sto volis

Ljubav-leptirici u stomaku mogu nas uciniti jako srecnim na pocetku nove romanse :)

4.Nemoj da je trazisEngleski ekonomista i pisac Dzon Kej napisao je u jednoj knjizi: "Rajnhold Mesner je 1980 godine pokirio Everest i bez i jedne boce kiseonika.Trazio je srecu izabravsi najteci moguci put".Put prosut trnjem jeste najporniji,ali moze da nam donese daleko vise zadovoljstva.Upravo na tome se zasniva Kejova "teorija okolnog misljenja".Imamo vece sanse da budemo srecni ako ne mislimo upravo na to toliko koliko smo nesrecni,vec se usredsredimo na neki manji ostvariv cilj.Upravo kao sto se Mesner popeo na Maunt Everest ne zato da bi bio srecan,vec da bi stigao do vrha

5.Ne osvrci se

Cesto smatramo da smo bili srecni tek mnogo kasnije,na primer kad se prisecamo godina odrastanja dok smo bili bezbrizni i spokojni,a da nismo to ni znali.Sta kaze nauka?Jedini nacin da se ne osvrcemo sa zaljenjem je da u potpunosti prozivimo sva zivotna iskustva.Ne treba izbegavati pustolovine i putovanja za koje mozda kasnije necemo imati prilike