Svi ovi čistači, bez izuzetka, preziru svoj posao, ali nemaju izbora. Dobrodošli na planetu Zemlju, 2015. godine.
Foto: Thinkstock
Oko 30.000 komunalnih radnika, odnosno čistača radi u Mumbaiju. Svi oni skupljaju smeće, čiste ulice, otpušavaju kanale, pune i prazne kamione sa smećem i rade po septičkim jamama.
I svi do jednoga, bez izuzetka, preziru svoj posao, kaže fotograf Sudarak Olve koji ih je svojim objektivom pratio godinu dana i snimao kako rade.
U Mumbaiju se svaki dan prikupi neverovatnih jedanaest hiljada tona smeća. Čistači neretko moraju da ulaze u kanale i bukvalno plivaju kroz otpad. Čistač u projeku u kanalu provede sat vremena, a ne mora da ima nikakve veštine osim hrabrosti da se spusti u to grotlo pakla, krcato najodvratnijim otpadom.
Smeće koje izvlače je toliko različito da se unutra nađe svašta – fekalije, leševi životinja, ostaci hrane, građevinski otpad, bolnički otpad, metali, žileti, staklo, drvo, a nekoliko puta su pronašli leševe tek rođenih beba.
Zastrašujuće je da čistači koriste najprimitivniju metodu čišćenja – sve rade golim rukama.
Na istoku i zapadu grada postoji pet velikih deponija na koja čistači svaki dan nose smeće, a tamo nemaju nikakvu infrastrukturu da se mogu presvući ili odmoriti.
Kao jedan od načina plaćanja je da dobiju malu kuću, ali uglavnom moraju da je dele s još dve ili tri porodice. Kako bi označili koja 'teritorija' kome pripada, po podu kuće iscrtavaju linije kako bi označili koji deo pripada kojoj porodici.
Niko od njih nije želeo da odgovarati na pitanja fotografa, samo su mu rekli da svoj posao nimalo ne vole, ali da nemaju izbora.
Kompletnu galeriju fotografija Sudaraka Olvea možete pogledati ovde. Upozoravamo vas da neki prizori mogu biti uznemirujući.
I svi do jednoga, bez izuzetka, preziru svoj posao, kaže fotograf Sudarak Olve koji ih je svojim objektivom pratio godinu dana i snimao kako rade.
U Mumbaiju se svaki dan prikupi neverovatnih jedanaest hiljada tona smeća. Čistači neretko moraju da ulaze u kanale i bukvalno plivaju kroz otpad. Čistač u projeku u kanalu provede sat vremena, a ne mora da ima nikakve veštine osim hrabrosti da se spusti u to grotlo pakla, krcato najodvratnijim otpadom.
Smeće koje izvlače je toliko različito da se unutra nađe svašta – fekalije, leševi životinja, ostaci hrane, građevinski otpad, bolnički otpad, metali, žileti, staklo, drvo, a nekoliko puta su pronašli leševe tek rođenih beba.
Zastrašujuće je da čistači koriste najprimitivniju metodu čišćenja – sve rade golim rukama.
Na istoku i zapadu grada postoji pet velikih deponija na koja čistači svaki dan nose smeće, a tamo nemaju nikakvu infrastrukturu da se mogu presvući ili odmoriti.
Kao jedan od načina plaćanja je da dobiju malu kuću, ali uglavnom moraju da je dele s još dve ili tri porodice. Kako bi označili koja 'teritorija' kome pripada, po podu kuće iscrtavaju linije kako bi označili koji deo pripada kojoj porodici.
Niko od njih nije želeo da odgovarati na pitanja fotografa, samo su mu rekli da svoj posao nimalo ne vole, ali da nemaju izbora.
Kompletnu galeriju fotografija Sudaraka Olvea možete pogledati ovde. Upozoravamo vas da neki prizori mogu biti uznemirujući.
0 коментара:
Постави коментар